|
  
Аватар (некада познат и под именом Џејмс Камеронов Аватар с циљем дистинкције, а у 3-Д свијету под именом Аватар: IMAX 3D искуство[3], енгл. James Cameron's Avatar) је предстојећи епски филм смјештен у тематику научне фантастике, чији је стваралац познати филмски режисер Џејмс Камерон. Аватар спада у једне од најочекиванијих филмова прве деценије новог миленијума, а са буџетом у износу од преко 30 милијарди српских динара спада и у практично најскупљи филмски пројекат свих времена[4].
Аватар је дјело личног студија Џејмса Камерона, Лајтсторм ентeртејнмент. Дистрибуцију извршава ФОКС, а свјетска премијера ће бити 16. новембра 2009. године[5], приказаће се и у 2-Д и 3-Д, као и у IMAX 3D у одабраним биоскопима. Ако се изузму научни документарци, а који су и сами инспирисали Аватар, први је играни филм који је Камерон направио послије паузе у износу од скоро дванаест година, почињући са „Титаником“[6]. До сада је Аватар, прије саме премијере, освојио двије награде[7].
Очекује се да ће Аватар означити читаву револуцију у филмској индустрији, првенствено на пољу технике стереоскопије, први снимљен коришћењем најсавременије иновативне тродимензионалне технологије чија је заслуга управо Камеронова, системом фузионе камере. Продукција још није ни готова, а већ настају адаптације филма, између осталог и у форми романа и видео игара. Како је дјело подухват у којем Џејмс Камерон има потпуно одријешене руке, биоскопска премијера ће бити и коначна пуна верзија. Аватар је означен PG-13 (није препоручљиво за млађе од 13) од стране Америчког филмског друштва због доста епских бојних депикција и сцена ратовања, осјетљивог садржаја и присутности непримjереног језика и нешто пушења Идеја, концепт, сценарио и развој
Аватар је рођен 1994. године, када је Џејмс Френсис Камерон написао првобитну клицу сценарија у дужини од око 170 страница[9], нацрт који је садржао готово искључиво дескрипцију пандоријанског свијета. Према његовим ријечима, идеју за Аватар су му дале „све научно-фантастичне приче које је прочитао у младости“ заједно. Филм би требало да буде уперен ка симболици потискивања аутохтоних култура од стране супериорнијих цивилизација и њихову експлоатацију, кроз преседан замјене страна традиционалне слике технолошки напреднијих ванземаљаца који ступају у контакт са Земљанима који у најчешће случајева није пријатељски. Након завршавања „Титаника“ августа 1996. године Камерон најавио снимање „Аватара“, филма који би садржао потпуно „синтетичке“, односно компјутерске, ликове. Тврдио је да би пројекат коштао око сто милиона америчких долара и укључивао најмање шест компјутерски генерисаних главних ликова, који би изгледали стварни, фотореалистички, али не би стварно били[10]. Након успјеха компјутерски генерисаних бића као што су диносауруси из „Парка из доба Јуре“, створови из „Џуманџија“ и змај из „Змајевог срца“, сматрало се да је вријеме да се почне са покушајем нечег што би барем личило на људе. Камерон је уговорио са старим партнерима из рада на „Истинитим лажима“ и „Титанику“, компанијом за анимацију „Дигитална домена“ да на љето 1997. године почне припрема Аватара за приказивање 1999. године, уз сарадњу студија још једног партнера, са оба Терминатор филма и „Туђина“ Стена Винстона, са којем је и основао „Дигитални домен“ и на којем су до „Титаника“ били обојица директори. Међутим, процес је константно одуговлачен из финансијских разлога - снимање таквог филма би далеко пробио и буџет „Титаника“, до тада најскупљег филма икада. Маја 1998. године Џ. Камерон је изјавио да је „Аватар“ још увијек на списку потенцијалних филмова за које је заинтересован да би снимио у будућности[11]. Убрзо потом Џејмс Камерон се повукао из филографије и посветио научно-истраживачком раду, а појавом и ширењем интернета сценарио за Аватар у дужини од 166 страница се слободно раширио по њему, што је наводно искоришћено од стране бројних филмских пројеката за узимање филмских позајмица и идеја. О Аватару се више није чуло годинама, а велика група заинтересованих и обожаватеља се формирала.
Послије доста времена, Џејмс Камерон је јуна 2005. године најавио повратак на филмску сцену припремајући филм под називом „Пројекат 880“ паралелно са једним другим филмом, оба снимљена за 3-Д приказивање користећи посебне HD камере. Договорио се са COO-ом свог студија, „Лајтсторм забава“, Џоном Ландауом, да поново заједно буду продуценти као када су снимали „Титаник“. Утицај на ту одлуку је имао између осталог успјех фотореалистичног motion-capture снимања „Поларног експреса“ Роберта Цемекиса[12]. Камеронов први окушај са 3Д-ом је био 1996. године када је снимио кратки филм „Т2 3-Д: Бој кроз вријеме“, а вјештину је усавшравао годинама снимајући у IMAX 3D-у научно-истраживачке документарце посвећене Титанику и поготово популарни хит „Туђини из дубина“ у којем је као дио истраживачког тима који су водили НАСА, чији је био савјетник[13] годинама, и група биолога руске морнарице по први пут јавности приказао до тада невиђене и фасцинанте облике живота из океанских дубина. Камерон је такође сарађивао са америчком Националном ваздухопловном и свемирском администрацијом на снимању површине Марса одаслатим роботима за снимање које је дизајнирао у кооперацији са МССС-ом. Захваљујући Камероновим напорима човјечанство је добило прве тродимензијалне снимке марсовске површине. Децембра 2005. Камерон је изјавио да ће „Пројекат 880“ бити приказан 2009. године[14], али је фебруара 2006. године истакао[15] да је замијенио мјеста са својим другим пројектом и заказао Пројекат 880 за 2007. годину, наглашавајући да ће премијера можда каснити до 2008. године због гломазности пројетка. Џејмс Камерон је провео године лично усавршавајући филмске камере, а петодневни тест претходне године[16] га је убиједио да је технологија довољно напредовала за Пројекат 880. Крајем фебруара исте године Камерон је објавио да је Пројекат 880 уствари „унапређена верзија Аватара“[17]. Позвао се на значајне технолошке успјехе компјутерске анимације који су евидентни у примјерима фотореализма Голума из екранизације трилогије епске фантастике „Господар прстенова“, Дејви Џоунса из филмског серијала „Пирати са Кариба“ и поготово Кинг Конга из истоимене репродукције. Камеронова идеја је да да још утисак него што су дали филмови из серијала Звјезданих ратова када су пуштени у биоскопе.
Од јануара до априла 2006. године Џејмс Камерон је радио на преради сценарија. Сценарио је имао превелику причу са исувише детаља, према његовим ријечима није му се свидио јер га је подсјећао на роман, ослањајући се искључиво на причу уз доста ликова и позадинских радњи, са само основним ослонцем на оригинални сценарио који се могао слободно прочитати. Први покушај сажимања је завршио са сценаријем од преко 200 страница, тако да је многе идеје морао избацити, али су централне теме све остале исте. Коначни сценарио је скраћен и значајно обрађен. Чим је снимање Аватара коначно најављено, из јавности је повучен првобитни нацрт сценарија[18]. Јула 2006. године Камерон је најавио за сљедећи фебруар фото-обраду глумачке екипе, а за љето 2008. године само снимање[19]. Потписао је уговор са студијем визуелних ефеката „Вета дигитални“ који се јавио да му пружи помоћ при продукцији филма, а и Стен Винстон је пришао растућем тиму који је на крају бројао више од хиљаду људи, стручњака свих врста. Септембра 2006. године објавио је свој технолошки изум зван „Реални камерски систем“ који ће користити за снимање филма. Камере са састоје из по двије камере високе дефиниције унутар једног тијела, с циљем стварања доброг утиска дубине погледа.
* Џејк Сали, главни лик, бивши је маринац, инвалид који у склопу АВТР програма преузима свој „аватар“ и одлази на Пандору. Игра га Семјуел Вортингтон[20], кога је Џејмс Камерон одабрао јер жели да промовише младе глумце, у исто вријеме не дижући буџет до превеликих висина, да преузме улогу човјека који ће утицати на судбину свијета[21]. Сем Вортингтон је потписао и могућност снимања наставака[22]. Џејмс Камерон је претходно успјешно предложио Сема Вортингтона Мекџију, режисеру четвртог филма из серијала о тзв. „Терминатору“, који је Џ. Камерон основао[23]. У оригиналном нацрту име лика је било Џош, тек пред снимање је из непознатих разлога промијењено.
* Др Грејс Августин је ботаничар који води тим на Пандору, у чији животни свијет је врло упозната, задужена за њихов безбједан повратак на Земљу. Глуми је Сигорни Вивер[24], по први пут сарађујући поново са Џејмсом Камероном још од „Туђина“. Њен лик је описан као врло идеалистичан. У почетној фази снимања надимак њеног лика је био „Шипли“.
* Труди Шакон је пензионисани пилот маринац. Улогу тумачи Мајте Мишел Родригез[25], коју је Џејмс Камерон експлицитно тражио[26].
* Картер Селфриџ је пасивно-агресивни управиељ мисије[27]. Њега игра Ђовани Рибизи[28].
* Пуковник Мајлс Кварич је сурови војни командант операције, лидер свемирских маринаца, кога глуми познати позоришни глумац Стивен Ланг[29], кога је Џејмс Камерон лично одабрао, сјетивши га се са аудиције за улогу у „Туђинима“.
* Норм Спелман је антрополог који одлази на Пандору да проучава урођенике и кога игра Џоел Дејвид Мур[30].
* Каплар Лајл Веинфлит је други по команди у војној операцији, а глуми га Мет Џералд[31].
* Др Макс Пател је научник који ради за АВТР програм, главни одговоран за његово техничко спровођење. Њега глуми Дилип Рао[32]
* Нејтири је пандоријанска принцеза једног домородачког племена. Главну женску улогу игра Зои Јадира Залдана Назарио[33]. И Салдана је потписала уговор за наставке Аватара[34].
* Мо-ат је краљица једног од пандоријанских племена, Оматикаја. Њу игра Карол Кристин Хиларија Паундер[35].
* Ејтукан је њен муж, краљ-поглавица истог племена. Нејтириног оца глуми Весли Студи,
* Цу-теј је један од најславнијих пандоријанских ратника. Глуми га Лаз Алонсо[36].
 Preporuka (12) |  Citirajte ovaj clanak na vasoj stranici | Pregleda: 141
Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved |
